《猎天使魔女》艺术设定集与高清壁纸图赏
| Haulin Vulf | ||
|---|---|---|
| Podaci | ||
| Ime po ro?enju | ?ester Artur Bernet | |
| Datum ro?enja | 10. jun 1910. Vajt Stej?n, Misisipi, SAD | |
| Datum smrti | 10. januar 1976. (65 godina). Hajns, Ilionis, SAD | |
| ?anr | elektri?ni bluz, ?ikago bluz | |
| Zanimanje | Muzi?ar, tekstopisac | |
| Instrument | vokal, gitara, harmonika | |
| Aktivni period | 1951–1976 | |
?ester Artur Bernet (engleski: Chester Arthur Burnett; 10. jun 1910 — 10. januar 1976), poznatiji kao Haulin Vulf (engleski: Howlin' Wolf), bio je uticajni ameri?ki bluz peva?, gitarista i harmonika?.
Svojim gromkim glasom i impresivnim prisustvom, Bernet spada me?u vode?e izvo?a?e elektri?nog bluza; muzi?ar i kriti?ar Kab Koda izjavio je ?niko nije ravan Haulin Vulfu u jedinstvenoj sposobnosti da zaljulja ku?u do temelja i istovremeno da isprepada svoje pokrovitelje svojom duhovito??u.“[1] Mnoge pesme koje je popularizovao Barnet - kao ?to su ?Smokestack Lightnin'“, ?Back Door Man“ i ?Spoonful“ - postale su standardi bluza i rok-bluza.
Visok 6 stopa i 6 in?i (198 cm) i te?ak blizu 300 funti (136 kg), privla?io je pa?nju na sebe sa jednim od najglasnijih i najupe?atljivijih glasova od svih ?klasi?nih“ ?ika?kih bluz peva?a 50ih. Haulin Vulfov glas bio je upore?en sa ?zvukom te?ke ma?ine koja posluje na ?ljunkovitom putu“.
Ovaj grubo oivi?en, malo stra?an muzi?ki stil stavljan je ?esto u suprotnost sa manje surovim, ali jo? uvek mo?nim izlaganjem njegovog savremenika i profesionalnog rivala, Madi Votersa - iako se njih dvojica navodno nisu razlikovali u stvarnoj li?nosti - da bi se opisala dva stuba ?ika?kog bluza.
Haulin Vulf, Soni Boj Viliamson (Rajs Miler), Litl D?ejkobs, Bili Dikson, i Mudi Vaters se obi?no smatraju u retrospektivi kao najve?i bluz umetnici koji su snimali za ?es (engleski: Chess) u ?ikagu. Sem Filips je jednom primetio: ?Kad sam ?uo Haulin Vulfa, rekao sam: ‘Ovo je za mene. Ovo je mesto gde ?ovekova du?a nikada ne umire.’“ Roling stoun ?asopis postavio ga je na 51. mesto na listi 100 najve?ih umetnika svih vremena Arhivirano 2025-08-07 na Wayback Machine-u.[2]
Ro?en u Vajt Sej?nu, Misisipi, blizu Vest Vest Pointa, dobio je ime po ?ester A. Arturu, dvadeset i tre?em predsedniku Sjedinjenih Ameri?kih Dr?ava, i dobio nadimak Big Fut ?ester i Bul Kau u svojim ranim godinama, zbog masivnosti. Objasnio je i poreklo imena Haulin Vulf: ?Dobio sam ga od svog dede (D?on D?ouns)“. Koristio se s tim da bi mu ispri?ao pri?u o vukovima u tom delu zemlje i upozorio ga da, ako se ne bude pona?ao lepo, da ?e ga oni uhvatiti. Prema dokumentarnom filmu ?The Howlin' Wolf Story“, Vulfovi roditelji su propali finansijski kad je bio mlad. Njegova vrlo religiozna majka Getruda izbacila ga je iz ku?e jo? dok je bio dete zbog odbijanja da radi na farmi. Onda se preselio kod svog strica, Vila Junga, koji se lo?e ophodio prema njemu. Kad je bio trinaest godina star, pobegao je, tvrde?i da je bosonog pre?ao 85 milja (137 km), da se pridru?i svom ocu, gde je napokon na?ao sre?an dom u velikoj porodici svoga oca. Na vrhuncu svog uspeha, vratio se iz ?ikaga u svoj rodni grad da ponovo vidi svoju majku, ali se odvezao natrag u suzama, kad ga je ona odbacila i odbila da joj da bilo koji novac koji joj je on ponudio, rekav?i da je zara?en od izvo?enja njegove ??avoljeve muzike“.
Godine 1930. Haulin Vulf se sastao s ?arli Patonom, najpopularnijim bluzistom u Delti u tom trenutku. Bio je slu?ao njegovo izvo?enje no?u spolja u obli?njoj kolibi gde se okupljalo dru?tvo muzi?ara. Tamo je zapamtio da je Paton izvodio ?Pony Blues“, ?High Water Everywhere“, ?A Spoonful Blues“, i ?Banty Rooster Blues“. Njih dvojica su postali bliski i uskoro ga je Paton u?io svirati gitaru. ?Prvi komad koji sam ikada svirao u mom ?ivotu bio je... melodija o tome kako sam svezao ponija i osedlao crnu kobilu.“ (Patonov ?Pony Blues“).[3] Vulf je tako?e u?io od Patona kako da privla?i pa?nju javnosti: ?Kad bi svirao svoju gitaru, okretao bi se nazad i napred, bacao je preko ramena, izme?u nogu, bacao u vazduh.“[3] ??ester (Vulf) je mogao izvoditi trikove s gitarom koje je nau?io od Patona za ostatak ?ivota.“[3] ??ester je dobro nau?io svoje lekcije i svirao s Patonom ?esto (u malim zajednicama u Delti)“.[4]
Haulin Vulfa su tako?e inspirisali drugi popularni bluz izvo?a?i tog vremena, uklju?uju?i Misisipi ?eiks (bend), Blajnd Lemon D?eferson, Ma Rajnej, Loni D?onson, Tampa Red, Blajnd Blejk, i Tomi D?onson (dve od najranijih pesama kojim je ovladao bile su D?efersonova ?Match Box Blues“ i Leroj Karsova ?How Long, How Long Blues“). Kantri peva? D?imi Rod?ers, koji je bio Vulfov idol iz detinjstva, tako?e je uticao na njega. Vulf je poku?ao da imitira Rod?ersovo ?plavo jodlovanje“, ali je utvrdio da njegovi napori zvu?e vi?e kao kr?anje ili urlikanje. ?Nisam mogao da jodlujem“, Beri Giford ga je citirao u izjavi za Roling stoun, ?i tako sam pre?ao na urlikanje. I, to mi je uspelo sasvim u redu“. Njegova harmonika svirala je po uzoru na onu koja je pripadala Rajs Mileru (tako?e poznatom kao Soni Boj Viliamson Drugi), koji ga je nau?io da svira kad se Haulin preselio u Parkin, Arkanzas, 1933. godine.
Za vreme 30ih Vulf je nastupao na ameri?kom jugu kao solo izvo?a? i sa nekoliko muzi?ara, izme?u ostalog s Flojdom D?onsom, D?onijem ?ajnsom, Honibojem Edvardsom, Soni Boj Viliamsonom, Robertom D?onsonom, Robertom D?uniorem Lokvudom, Vili Braunom, Son Hausom, Vili D?onsonom. Bio je primljen u ameri?ku vojsku 9. aprila 1941. godine, u dobi od trideset godina, i stacioniran u nekoliko baza. Na?av?i da se te?ko prilago?ava vojnom ?ivotu, Vulf je otpu?ten 3. novembra 1943, sredinom Drugog svetskog rata, nikada ne bivaju?i poslat u instranstvo. Vulf se vratio svojoj porodici i pomogao joj je u zemljoradnji, sviraju?i kao ?to je to radio 30ih sa Flojdom D?onsom i drugima. Godine 1948. formirao je bend koji su sa?injavali gitarista Vili D?onson i Mat nakon ?to ?Gitara“ Marfi, harmonika? D?unior Parker, pijanista zapam?en samo kao ?Razara?“ i bubnjar Vili Stil. Po?eo je da emituje na radio-stanici KWEM-u u Vest Memfisu, Arkanzas, naizmeni?no izvode?i i bacaju?i opremu na o?evu farmu, nakon ?to se njegova porodica preselila u ovu oblast iste godine. Na kraju ga je Sem Filips otkrio i postigao ugovor s njim za Memphis Recording Service 1951. godine.
Haulin je brzo postao lokalna li?nost, a uskoro je po?eo da radi s bendom koji je uklju?ivao Vili D?onsona, i gitaristu Pet Hera. Njegov prvi snimak izdat je 1951. kada je snimio plo?u i za bra?u Bihari (Modern Records) i za Leonard Chessov Chess Records. ?es izdaje Haulin Vulfov album ?How Many More Years“ avgusta 1951; Vulf tako?e snima i za Modern Records, sa Ajk Tarnerom, krajem 1951. i po?etkom 1952. ?es je na kraju pobedio u ratu oko peva?a, i Vulf se naselio u ?ikago, Ilionis 1953.
Stigav?i u ?ikago, obrazovao je novi bend, ubaciv?i D?osep Leona ?D?odija“ iz ?Memphis Slim's band“, postaviv?i ga za prvog gitaristu. U roku od godinu dana Vulf izmamljuje gitaristu Hjuberta Samlina da napusti Memfis i da mu se priklju?i u ?ikagu, Samlinovo jezgrovit i uvijen solo savr?eno je dopunjavao Bernetov veliki glas i iznena?uju?e suptilno fraziranje. Iako se postavka Vulfovog benda redovno menjala tokom godina, zapo?ljavaju?i mnogo razli?itih gitarista i na snimanju i na ?ivim nastupima, uklju?uju?i Vili D?onsona, D?udi Viliamsa, Li Kupera, L. D. MekGija, Otis ?Big Smokey“ Smotersa, njegovog brata Litl Smokij Smotersa, D?imi Rod?ersa, Fredi ?Abu Talib“ Robinzona i Badi Gaja, izme?u ostalog, izuzev nekoliko kratkih odsustva u kasnim 50ih, Samlin je ostao ?lan benda do kraja Vulfove karijere.
Tokom 50ih Vulf je imao ?etiri pesme koje su kvalifikovane kao hitovi na bilbordu nacionalne ar en bi liste: ?How Many More Years“, njegov prvi i najve?i hit, koji je dostigao 4. mesto 1951.; s druge strane, ?Moanin' at Midnight“, koji je dostigao 10. mesto iste godine; ?Smokestack Lightning“, utvr?en tri nedelje 1956. godine na osmom mestu; i ?I Asked For Water (She Gave Me Gasoline)“, koji se pojavljao na listama nedelju dana 1956. godine na osmom mestu. Godine 1959. Vulfov prvi album, ?Moanin' in the Moonlight“, kompilacija prethodno objavljenih pesama, je izdat.
Njegov album iz 1962. ?Howlin' Wolf“ je ?uven i uticajan bluz album ?esto nazivan ?The Rocking Chair“, jer ilustracija na njegovom omotu prikazuje akusti?nu gitaru naslonjenu na stolicu za ljuljanje. Ovaj album sadr?i pesme: ?Wang Dang Doodle“, ?Goin' Down Slow“, ?Spoonful“, i ?Little Red Rooster“, koje su na?le svoj put na repertoarima britanskih i ameri?kih bendova zalu?enih ?ika?kim bluzom. Godine 1964. imao je turneju u Evropi kao deo American Folk Blues Festival-a, u produkciji Nemaca Horst Lipmana i Fric Raua. Godine 1965. pojavio se na televizijskom ?ou ?Shindig“ na insistiranje Rolingstonsa, koji su isplanirali da se pojave na istom programu, i koji su obradili Haulinovu pesmu ?Little Red Rooster“ za svoj prethodni album. ?esto je podr?avao zapise basiste i tekstopisca Vili Diksona, koji je zaslu?an za Haulin Vulfove standarde kao ?to su ?Spoonful“, ?Little Red Rooster“, ?I Ain't Superstitious“, ?Back Door Man“, ?Evil“, ?Wang Dang Doodle“ (kasnije obra?en od strane Koko Tejlora), i druge.
Septembra 1967. godine udru?io je snage sa Bo Didlejem i Mudi Vatersom za The Super Super Blues Band album, u kojem su se na?le dve njegove pesme ?The Red Rooster“ i ?Spoonful“.
Maja 1970. Haulin Vulf, njegov dugogodi?nji gitarista Hjubert Samlin, i njegov mlado ?ika?ki bluz harmonika? D?ef Karp putovali su u London zajedno sa producentom Chess Recordsa, Normanom Dajronom, da snime Howlin' Wolf London Sessions LP, u pratnji sa britanskim rok-bluz muzi?arima Erik Kleptonom, Stiv Vajnvudom, Ijan Stivardom, Bili Vajmanom, ?arli Vatsom i drugima. Vulf je snimio njegov zadnji album za ?es, The Back Door Wolf, 1973. godine.
Za razliku od mnogih drugih bluz muzi?ara, nakon ?to je napustio svoje bedno detinjstvo da bi zapo?eo muzi?ku karijeru, Haulin Vulf je uvek bio finansijski uspe?an. Po?to je ve? dosegao merilo uspeha u Memfisu, opisao je sebe kao ?jedinog koji mo?e da se povisi iz Delte kao d?entlmen“ u ?ikago, gde je uspeo, u svom sopstvenom autu na ?bluz putu“ (engleski: Blues Highway) i s ?etiri hiljada dolara u d?epu, ?to je za ono vreme, posebno za crne muzi?are bilo retko. U svojoj ranoj karijeri, to je rezultat njegove muzi?ke popularnosti i sposobnosti da izbegne alkohol, kockanje i razne opasnosti, zbog kojih su mnogi muzi?ari postali plen. Iako je uspevao da bude nepismen s njegovih 40 godina, na kraju se vratio u ?kolu, da bi stekao op?te obrazovanje, da bi kasnije studirao ra?unovodstvo i druge poslove koji bi mu pomogli u poslovnoj karijeri.
Vulf je upoznao svoju budu?u ?enu, Lili, kad je nastupao na jednom izvo?enju u jednom ?ika?kom klubu. Ona i njena porodica su bili urbani i obrazovani, i nisu bili uklju?eni u ono ?to se generalno moglo videti kao neprijatan svet bluz muzi?ara. Ipak, odmah je privukla pa?nju kada ju je video u publici. Prema onima koji su znali, par je ostao u dubokoj ljubavi sve do Vulfove smrti. Zajedno su podigli Beti i Barbaru, Lilijeve ?erke iz prethodne veze.
Nakon ?to je o?enio Lili, koja je bila sposobna da rukovodi profesionalno s finansijama, Vulf je bio toliko finansijski uspe?an, da je bio u mogu?nosti da obezbedi ?lanovima benda ne samo pristojne plate, nego i zdravstvena osiguranja; to mu je omogu?ilo da zaposli valjane muzi?are, i da mu odr?i imid? benda. Prema njegovoj ?erci, nikada se nije pona?ao finansijski ekstravagantno, i ra?e je vozio ?pontijakom“, nego skupljim ili jeftinijim automobilom.
Vulfovo zdravlje pogor?avalo se krajem 60ih i tokom 70ih. Do?iveo je nekoliko sr?anih napada, a 1970. njegovi bubrezi su te?ko o?te?eni u automobilskoj nesre?i. Umro je od komplikacija bubre?ne bolesti 1976. godine.
Bernet je umro u bolnici, u Hajnsu, Ilionis, 10. januara 1976. godine i sahranjen je u Hilsajdu, u Kuk okrugu, Ilionis. Njegov veliki nadgrobni spomenik, navodno kupljen od strane Erika Kleptona, ima na sebi sliku gitare i harmonike.
Festival u znak se?anja na Haulin Vulfa odr?ava se svake godine u Vest Pointu, Misisipi. ?Wolf's Juke Joint Jam“ je jo? jedan festival odr?avan u znak se?anja na Haulina, i odr?ava se godi?nje u Vest Pointu. Neki od umetnika koji su svirali na ovim festivalima, uklju?uju?i vode?eg gitaristu Hjuberta Samlina.
| Haulin Vulfove nagrade za bluz[5] | ||||
| Godina | Kategorija | Naziv | Rezultat | |
|---|---|---|---|---|
| 2004 | Historical Blues Album of the Year | The London Howlin' Wolf Sessions | Nominovan | |
| 1995 | Reissue Album of the Year | Ain't Gonna Be Your Dog | Nominovan | |
| 1992 | Vintage or Reissue Blues Album - SAD ili strani | The Chess Box—Howlin' Wolf | Pobednik | |
| 1990 | Vintage/Reissue (strani) | Memphis Days | Nominovan | |
| 1989 | Vintage/Reissue Album (SAD) | Cadillac Daddy | Nominovan | |
| 1988 | Vintage/Reissue Album (strani) | Killing Floor: Masterworks Vol. 5 | Pobednik | |
| 1987 | Vintage/Reissue Album (SAD) | Moanin' in the Moonlight | Pobednik | |
| 1981 | Vintage or Reissue Album (strani) | More Real Folk Blues | Nominovan | |
U SAD su po?ele da izlaze markice u iznosu od 29 centi s likom Haulin Vulfa 17. septembra 1994.
| Haulin Vulfova priznanja | ||||
| Godina | Kategorija | Rezultat | Primedba | |
|---|---|---|---|---|
| 2003 | Mississippi Musicians Hall of Fame | Primljen | ||
| 1991 | Rock and Roll Hall of Fame | Primljen | Rani uticaji | |
| 1980 | Blues Hall of Fame | Primljen | ||
- 1959: Moanin' in the Moonlight
- 1962: Howlin' Wolf Sings the Blues; Howlin' Wolf
- 1964: 'Rockin' The Blues - u?ivo u Nema?koj
- 1965: The Real Folk Blues
- 1966: Live In Cambridge
- 1966: The Super Super Blues Band
- 1967: More Real Folk Blues
- 1969: The Howlin' Wolf Album
- 1971: Message to the Young
- 1971: The London Howlin' Wolf Sessions
- 1972: Live and Cookin' (At Alice's Revisited)
- 1973: Evil - Live at Joe's Place
- 1973: The Back Door Wolf
- 1974: London Revisited
- ↑ Koda, Cub. ?www.allmusic.com: Howlin' Wolf” ((en)). Pristupljeno 20. avgust 2010. ?A Robert Johnson may have possessed more lyrical insight, a Muddy Waters more dignity, and a B.B. King certainly more technical expertise, but no one could match him for the singular ability to rock the house down to the foundation while simultaneously scaring its patrons out of its wits.?
- ↑ ?The Immortals: The First Fifty”. Rolling Stone Issue 946. Rolling Stone. Arhivirano iz originala na datum 2025-08-07. Pristupljeno 2025-08-07.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Segrest 2004, p. 19.
- ↑ Segrest 2004, p. 20.
- ↑ The Blues Foundation Database
